Pisci i
čitaoci bontona
Oni koji se
odluče na sastavljanje bontona na našim prostorima su najčešće ljudi koji
nisu u kontaktu sa mladim osobama (valjda su ti ciljna grupa takvih radova), a
istovremeno su duboko zagazili u konfomističke stavove (davno prevaziđene kojih
se drže samo fizički i mentalno stare osobe), kako prema životu, tako i prema
međusobnom ophođenju i ponašanju mladih generacija, koje od kominikacije,
do oblačenja moraju da se prilagode ritmu, zahtevima i potrebama kompjuterske
ere i avionskih brzine, gde se za nekoliko sati prelazi sa jednog kontinenta na
drugi.
Njihov pristup
ovoj problematici, sa jedne strane, vise odgovara zahtevima redovnica
engleske katoličke škole, „da za stolom sve vreme sede oslonjene na celu
površinu stolice, pravih ramena, skupljenih nogu koje čvrsto drže obe na
podu... “, ili sa druge strane u komunističkoim manirima uniformnog oblačenja,
opominjući ih kako muškarac mora na poslu da bude očešljan, a žena diskretno
našminkana. Navešćemo par primera sličnih knjiga objavljenih zadnju deceniju, a
koje su još u prodaji: „Odeća za mlade u svečanim prilikama:... Nije poželjno
da se nose haljine sa prevelikim izrezom (dekolteom) oko vrata, kao i sa
velikim šlicevima sa strane u visini bedara. Previše uska haljina, pripijena uz
telo, tako da se naziru delovi donjeg rublja, takođe ne može da se smatra
oičenjem dobrog ukusa.... Nošenje preuskih i neudobnih pantalona,
naročito farmerki, je loša navika kako devojaka, tako i mladića, koja ože da
dovede do veoma neprijatnih zdravstvenih problema, sa dugoročnim posledicama za
mlade organizme u razvoju.
Opominjanje, u
dvadeset prvom veku, muškarca da svaki dan menja košulju, donje rublje, ili
žene da „da se depilira ispod pazuha bar u letnim mesecima“ (valjda po
tom autoru je dozvoljeno sve ono što se ne vidi i krije zmiska garderoba), malo
manje vređa inteligenciju nepoznatog čitaoca, nego što govori o nivou
razmišljanja autora.
Od istog autora su i blogovi:
ali o temema koje mnogi prećutkuju.
